Umetničko blago u rukama krijumčara (i privatnih kolekcionara koji su kupili nelegalno)

Kada je 5. oktobra 2000. opljačkana zgrada Savezne skupštine, niko iz ondašnje vlasti nije imao pojma šta je tačno ukradeno, a slična je situacija i sa celokupnim kulturnim blagom Srbije. Popis ukradenih predmeta ne postoji, a time ni pravni osnov da država zatraži njihov povraćaj od zemalja u kojima bi se oni eventualno pojavili. I dok nacionalna kulturna baština čeka na usklađivanje s legislativom EU, krijumčari umetničkih dela i antikviteta rade punom parom.

Među antikvitetima i umetničkim delima koje su srpski carinici zaplenili od 2004. dominira kovani novac iz antičkog perioda. Prošle godine je, na primer, na Aerodromu „Nikola Tesla“ zaplenjeno čak 14 kilograma kovanog i lomljenog starog novca. Od rariteta izdvajamo antikvitetni mač i antikvitetni metalni šlem koji je ukrajinski državljanin krio u namenski prepravljenom rezervoaru. Isto tako, u autobusu „Laste“ su nađene uniforme i šlemovi nemačke vojske iz II svetskog rata, trake sa kukastim krstom, pa čak i biste sa likom Adolfa Hitlera.
Violina marke “Stefano Scarampella” iz 1900. godine, proizvedena u Breši, zaplenjena je 2007. u autobusu koji saobraća na redovnoj liniji Pariz–Beograd, a u „krajsleru“ italijanskih registarskih oznaka otkrivena je stara crkvena knjiga Jevanđelja. Ostala je upamćena i mermerna bista „Portret devojčice“, delo poznatog vajara Antuna Augustinčića. Prilikom pregleda automobila vozač N. B. je uz skulpturu priložio lažnu dokumentaciju, između ostalog, i dozvolu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i komisijski izveštaj Muzeja Vojvodine u kojem se tvrdi da se radi o “korektnom vajarskom radu nepoznatog autora koji nema kulturno-istorijsku vrednost i nije u kategoriji zaštićenog spomenika kulture”. Pregledom je, međutim, utvrđeno da je N. B. od izvesne Zagrepčanke koja živi u Rimu dobio ovlašćenje “da od poznatog beogradskog advokata preuzme bistu, delo Antuna Augustinčića, koja je njeno vlasništvo i koja predstavlja nju kao dete”, kako bi joj istu dostavio na kućnu adresu.

– Moramo da budemo tehnološki znatno opremljeniji. Srećom, potpisali smo neke ugovore i uskoro bi trebalo da dobijemo moderne rendgen aparate na svim carinskim punktovima. A to će onda biti sasvim druga priča. Takođe, važno je da se otklone nedostaci u proceduri davanja dozvola za privremeno ili trajno iznošenje umetničkih dela. Sada imamo situaciju da „slika ne prati ton“. Pred carinike dolaze ljudi sa, na primer, umetničkom slikom i dozvolom za iznošenje izdatom od nekog muzeja. A na dozvoli nema fotografije umetničkog dela. Pa kako onda carinik može da zna da li je ta slika baš ova za koju je dobijena dozvola za iznošenje – kaže Predrag Đurović.