Bezbednosno-informativna agencija može da prati s kim, kada, koliko dugo i odakle komunicirate telefonom ili i-mejlom. I za to joj ne treba nalog suda. Dovoljan je potpis njenog direktora. Novi zakon o elektronskim komunikacijama, od juče na usvajanju pred parlamentom, nijednom svojom odredbom to pravo ne ograničava. Ako zakon bude usvojen, kontrola praćenja ovih podataka biće u rukama onih koji ih prate - BIA.
Saša Vukadinović (BIA), Jasna Matić i Rodoljub Šabić
BIA je, prema saznanju „Blica”, asistirala Ministarstvu za telekomunikacije u pisanju zakona. Odatle postaje jasnije zašto se pri uvidu u ove podatke ne zahteva i odluka suda. A ti podaci, kako objašnjava Šabić, ma kako da se ne zalazi u njihov sadržaj, nekada govore bar podjednako kao i sama sadržina telefonskog razgovora ili i-mejla. Šabić ocenjuje da način koji je izabran za usvajanje Zakona o elektronskim komunikacijama nije primeren značaju tog zakona, da je izostala ozbiljna stručna rasprava, a da se njegovo donošenje predlaže po hitnom postupku. Konačni tekst predloga zakona bio je, kako objašnjava Šabić, faktički nedostupan javnosti. Zakon je, naime, kako priznaju u Ministarstvu za telekomunikaciju, objavljen na sajtu Skupštine tek prošlog četvrtka, dakle pre samo pet dana.
- Jasno je da su pojedina rešenja nejasna, kontroverzna i da mogu imati za posledicu ugrožavanje Ustavom i zakonom zajemčenih ljudskih prava - kaže Šabić.
Nedavno je, kako on podseća, Ustavni sud ocenio kao neustavne odredbe važećeg Zakona o telekomunikacijama upravo zato što je taj član predviđao mogućnost prikupljanja ovakvih podataka bez odluke suda. Ali to nije dovoljna informacija da probudi uspavane poslanike. Za razliku od njih, poverenik reaguje i na odredbu člana 130. Njim predlagač pokušava da isključi nadležnost njegove kancelarije za kontrolu obrade „zadržanih podataka”. U tekstu zakona navodi se da je za to zadužen „organ nadležan za zaštitu tajnih podataka”.
- Pošto takav organ ne postoji, to znači da kontrole i ne bi bilo, odnosno da bi obrađivači podataka kontrolisali sami sebe - zaključuje Šabić.
Slobodan Marković, savetnik ministarke u Ministarstvu za telekomunikacije, tvrdi da predloženi zakon ne omogućava nikakvo samovoljno ili nezakonito ponašanje bilo koje državne institucije.
- Poverenik ima mogućnost da u saradnji sa zaštitnikom građana podnese amandman, kao i da pred Ustavnim sudom pokrene postupak provere ustavnosti te odredbe zakona ako taj amandman ne bude usvojen - kaže on.
Marković negira da je Ministarstvu u pisanju zakona asistirala BIA, ali dodaje da su svakako tražili i njihovo mišljenje. Odbija direktan odgovor na pitanje zašto zakon ignoriše ograničavajuću odredbu: „Zakon popisuje koji se podaci zadržavaju, ko i u kojim situacijama može da im pristupi, na koji način se oni štite, ko ih i do kada čuva, ko ih kontroliše i ko ih i kada uništava, kao i ko vrši nadzor nad tim odredbama”.
Te podatke, kako objašnjava, mogu da koriste sud, policija i tajne službe samo zarad sprovođenja krivičnog postupka i zaštite bezbednosti države.
| Matić: Zakon u skladu sa Ustavom Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije, tvrdi da je zakon „donet uz pune konsultacije sa zaštitnikom građana, Šabićem, kao i sa bezbednosnom službom” i da je u skladu sa Ustavom i zakonima. Ona kaže da zakon donosi određene novine u ovoj oblasti, „odnosno obavezu vođenja evidencije o tome ko pristupa podacima i u skladu sa kojim dokumentom, a sve u skladu sa Ustavom”. - To znači da se bez ovlašćenja ne može vršiti ovlašćeni nadzor, a da se za prikupljanje podataka moraju voditi evidencije - rekla je Matićeva. M. M. |
Zamerke poverenika
- bez odluke suda tajnim službama dozvoljeno prikupljanje podataka
- u tekstu zakona navodi se da je za kontrolu zadužen „organ nadležan za zaštitu tajnih podataka”, a ne kancelarija poverenika
- nije bilo javne rasprave, poziva se na hitnost
- zakon kasno objavljen na sajtu Skupštine
No comments:
Post a Comment