Pre tačno pola veka, održana je prva osnivačka konferencija Pokreta nesvrstanih.
Takodje ceo grad je bio umiven posebno za taj dogadjaj, izgradjeno je 40ak novih ulica, kompleksi zgrada...
Hroničari su ubeležili da je tih dana na Terazijama i drugim trgovima u Beogradu pojavile i prve svetleće reklame.
Dakle na prvi samit Pokreta Nesvrstanih došli su šefovi država i vlada 25 vanblokovskih zemalja od toga su samo dve bile iz evrope, Jugoslavija i Kipar.
Osnivači pokreta su bili : Afganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.
Na samitu je u centru pažnje bila "velika četvorka": predsednici Indije Džavaharlal Nehru, Indonezije Sukarno, Egipta Gamal Abdel Naser i Jugoslavije Josip Broz Tito.
Generalni sekterar Pokreta prve 3 godine je bio i domaćin prvog samita Josip Broz Tito.
Jugoslavija je bila domaćin samita Pokreta nesvrstanih i početkom septembra 1989. godine u Beogradu.
SFRJ je ujedno i najuticajnija zemlja kojoj je prekinuto članstvo u pokretu zbog Gradjanskog rata
(Muslimanske zemlje na čelu sa Iranom su se zalagale za prekidanje članstva).
Pokret je napravljen sa idejom da se distanciraju i od Sovjestkog Saveza tj. Varšavskog Pakta i Amerike tj. Nato pakta.
Ceo Pokret već decenijama često kritikuje Ameriku, jer zbog svoje ekonomske i vojne moći, kontroliše Ujedinjene Nacije i dosta drugih vitalnih institucija ali i zbog raznih nepotrebnih ratova u koje su ulazili sa članicama pokreta i drugim zemljama....
Neke članice pokreta su neko vreme bile u otvorenom partnerstvu sa nekom od ovih sila protiv koje je pokret i napravljen, uglavnom sa SSSR-om (Indija, Kuba), danas Rusijom te Nato zemlje nikad prijateljski nisu gledale na članice Pokreta.
Nato na čelu sa Amerikom je pod raznim izgovorima napao vojno ili učestvovao u pokušajima smene vlasti (Avganistan, Egipat, Venecuela, Vijetnam, Irak, Kuba, Kuvajt, Somalija, Libija, Sirija, Iran, Severna Koreja itd...)
Pet principa osnova Pokreta Nesvrstanih :
Od svih 118 zemalja danas je jedino Belorusija iz Evrope član pokreta.
Bosna i Hercegovina i Kostarika su 1995. i 1998. odbijene u svojim zahtevima za članstvo.
Srbija je 14 novembra 2001 ušla u pokret kao posmatrač i do sada nije davala zahtev za članstvo.
_________________________________________________________________________________
Možda je pro-eu vlada mislila da ćemo ranije ući u EU i da nam pokret neće biti potreban ali nekada ne tako davno, baš ti prijatelji iz pokreta nesvrstanih su donosili posao srpskim firmama po belom svetu, studenti stranih zemalja, piloti, svi su se obučavali kod nas...
Radile su nekada fabrike punom parom, i većinu naših proizvoda su upravo pronalazile kupce iz manje razvijenih zemalja a svi su bili pripadnici Pokreta Nesvrstanih.
Dosta zemalja je bogata naftom, tako da bi da smo intezivirali saradnju i postali stalni član pokreta danas na pumpama imali jeftiniji benzin, bili bismo spona trgovine izmedju eu i članica pokreta i izvoz bi nam se drastično povećao.
Zbog velikog broja članova pokreta, da smo postali članica, danas ne bi bilo toliko priznavanja tzv države Kosovo...
Ima jedna naša stara izreka "dok se dvoje svadjaju, treći koristi". Tito je to radio godinama...
Zadnjih desetak godina naša država lagano jedri ka ekonomskom savezu zvanom Evropska Unija gde nema nijednog člana Pokreta Nesvrstanih. Nekad smo bliži, nekad smo dalji, zavisno kakvi vetrovi duvaju iz Brisela...
A nekada (ne tako davno) smo napravili ovaj pokret prkoseći tim istim supersilama.
Mogli smo, imali smo prijatelje, a i mi sami smo bili ekonomski, vojna a i diplomatska velesila...
Održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu, u zgradi Narodne skupštine koja je za tu priliku bila preuređena.
Hroničari su ubeležili da je tih dana na Terazijama i drugim trgovima u Beogradu pojavile i prve svetleće reklame.
Osnivači pokreta su bili : Afganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.
Na samitu je u centru pažnje bila "velika četvorka": predsednici Indije Džavaharlal Nehru, Indonezije Sukarno, Egipta Gamal Abdel Naser i Jugoslavije Josip Broz Tito.
Generalni sekterar Pokreta prve 3 godine je bio i domaćin prvog samita Josip Broz Tito.
Jugoslavija je bila domaćin samita Pokreta nesvrstanih i početkom septembra 1989. godine u Beogradu.
SFRJ je ujedno i najuticajnija zemlja kojoj je prekinuto članstvo u pokretu zbog Gradjanskog rata
(Muslimanske zemlje na čelu sa Iranom su se zalagale za prekidanje članstva).
Pokret je napravljen sa idejom da se distanciraju i od Sovjestkog Saveza tj. Varšavskog Pakta i Amerike tj. Nato pakta.Ceo Pokret već decenijama često kritikuje Ameriku, jer zbog svoje ekonomske i vojne moći, kontroliše Ujedinjene Nacije i dosta drugih vitalnih institucija ali i zbog raznih nepotrebnih ratova u koje su ulazili sa članicama pokreta i drugim zemljama....
Neke članice pokreta su neko vreme bile u otvorenom partnerstvu sa nekom od ovih sila protiv koje je pokret i napravljen, uglavnom sa SSSR-om (Indija, Kuba), danas Rusijom te Nato zemlje nikad prijateljski nisu gledale na članice Pokreta.
Nato na čelu sa Amerikom je pod raznim izgovorima napao vojno ili učestvovao u pokušajima smene vlasti (Avganistan, Egipat, Venecuela, Vijetnam, Irak, Kuba, Kuvajt, Somalija, Libija, Sirija, Iran, Severna Koreja itd...)
Pet principa osnova Pokreta Nesvrstanih :
- Uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
- Uzajmano nenapadanje
- Uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove
- Jednakost i uzajamna korist
- Miroljubiva koegzistencija
Od svih 118 zemalja danas je jedino Belorusija iz Evrope član pokreta.
Bosna i Hercegovina i Kostarika su 1995. i 1998. odbijene u svojim zahtevima za članstvo.
Srbija je 14 novembra 2001 ušla u pokret kao posmatrač i do sada nije davala zahtev za članstvo.
_________________________________________________________________________________
Možda je pro-eu vlada mislila da ćemo ranije ući u EU i da nam pokret neće biti potreban ali nekada ne tako davno, baš ti prijatelji iz pokreta nesvrstanih su donosili posao srpskim firmama po belom svetu, studenti stranih zemalja, piloti, svi su se obučavali kod nas...
Radile su nekada fabrike punom parom, i većinu naših proizvoda su upravo pronalazile kupce iz manje razvijenih zemalja a svi su bili pripadnici Pokreta Nesvrstanih.
Dosta zemalja je bogata naftom, tako da bi da smo intezivirali saradnju i postali stalni član pokreta danas na pumpama imali jeftiniji benzin, bili bismo spona trgovine izmedju eu i članica pokreta i izvoz bi nam se drastično povećao.
Zbog velikog broja članova pokreta, da smo postali članica, danas ne bi bilo toliko priznavanja tzv države Kosovo...
Ima jedna naša stara izreka "dok se dvoje svadjaju, treći koristi". Tito je to radio godinama...
Zadnjih desetak godina naša država lagano jedri ka ekonomskom savezu zvanom Evropska Unija gde nema nijednog člana Pokreta Nesvrstanih. Nekad smo bliži, nekad smo dalji, zavisno kakvi vetrovi duvaju iz Brisela...
A nekada (ne tako davno) smo napravili ovaj pokret prkoseći tim istim supersilama.
Mogli smo, imali smo prijatelje, a i mi sami smo bili ekonomski, vojna a i diplomatska velesila...
No comments:
Post a Comment