Svetsko prvenstvo u fudbalu, 2010, utakmica prva

Prvi put na Svetskom prvenstvu u fudbalu, himna Srbije "Bože pravde". Reprezentativci glasniji od nesnosnih vuvuzela. "Orlovi" krenuli u osvajanje sveta protiv Gane.

U 90 minuta fudbala u Južnoj Africi, na dugo čekanom debiju Srbije pod tim imenom, ponovili smo sve gluposti iz nekih prethodnih vremena i - naravno - izgubili.

Isekli smo "i Crna Gora" iz imena reprezentacije, plavu boju dresova zamenili crvenom, našili dvoglavog orla na grudi i otišli, često smo to isticali, prvi put kao samostalna Srbija na Mundijal... I to na impresivan način.

A, tamo... Promenilo se - ništa!

U 90 minuta fudbala u Južnoj Africi, na dugo čekanom debiju Srbije pod tim imenom, ponovili smo sve gluposti iz nekih prethodnih vremena i - naravno - izgubili.

U prvom kolu Grupe D, pred 38.833 gledalaca na stadionu Loftus Versfeld u Pretoriji: Srbija - Gana 0:1 (0:0). Uz dve stative za našeg protivnika.

Gol smo primili u 84. minutu, sa penala, u trenutku kada smo već imali igrača manje na terenu...

Deja-vu? Nažalost...

Do isključenja Aleksandra Lukovića u 74. minutu, kada je naš centralni defanzivni igrač lako ispao na sredini terena, pa sa žutim kartonom na čelu morao da vuče saigrača za ruku, nigde nas bilo nije. Igrali smo 1.350 metara nadmorske visine, a kao da smo ronili na isto toliko ispod nivoa mora.

Gana je bila bolja. Gana je bila brža. Gana je bila organizovanija. Gana je napadala. Ali, svejedno, rezultat je bio 0:0.

E, onda, osuđeni na borbu sa igračem manje, "orlovi" su počeli da igraju fudbal! Zašto tek tada?

Gijan je poslao Vladimira Stojkovića u jednu, a loptu u drugu stranu - 0:1. Kazna je bila surova.

Imali smo deset igrača u polju, poljuljano samopouzdanje i manje od deset minuta da uradimo nešto što je od početka utakmice, pa do Lazovićevog ulaska delovalo kao - misaona imenica.

Fudbaleri Srbije u očekivanom sastavu, koji je izneo najveći teret tokom kvalifikacija, nisu ličili na sebe tamo gde je bilo najbitnije. Tremu u nogama nema ko nije osećao, svaki prijem lopte bio je đavolski težak posao za naše, naročito u prvom poluvremenu, igrali smo nešto što nije ličilo na Srbiju iz kvalifikacija.

OK, to i jeste Mundijal, tamo je sve drugačije, ali ponovo smo mi bili ti koji su podbacili.

Za pet dana, "orlovi" igraju protiv Nemačke svesni da ih novi poraz pretvara u pukog učesnika Mundijala, koji u trećem kolu protiv Australije neće imati takmičarskih motiva. Slično bi bilo i u slučaju remija... Jako rano došli smo u situaciju da - "moramo" i to je još jedna od sitnica koja nas ovog vrelog juna 2010. godine podseća na neka prethodna vremena.