Moram da predocim javnosti i ovaj narastuci problem. Uglavnom problemi nastaju jer roditelji od malena nemaju vremena za svoju rodjenu decu i podbacuju im kompjuter i igrice da bi "ubili vreme" jer tako su na sigurnom, nisu napolju jer tamo svasta moze da se desi. Moja generacija vracala se samo kuci da bi jela, spavala i ponekad ucila, ove novije generacije ne znaju kako je to igrati fudbal od popodnevnih casova pa sve dok ne padne mrak. A to je jako, jako tuzno.
Mere predostrožnosti da se ne desi slicna prica opisana dole:
Vodite računa šta dete koristi na internetu i koje igrice igra.
Povremeno se dogovorite da umesto za računarom drugačije iskoristi slobodno vreme (odvedite ga u bioskop, na klizanje ili jednostavno u šetnju). Roditelji moraju da preuzmu inicijativu.
Sportska aktivnost mora da postane obavezna.
Edukujte dete o štetnom uticaju interneta
A ako nista ne uspe na monitor im stavite ovu sliku... i napisite Da li zelis biti ovakav kad porastes? (slika pored)
Napisao : I.V.
"Prvo sam primetila da je postao potpuno nezainteresovan za školu. Na kraju prvog razreda srednje škole počeo je pre ili posle škole da odlazi u igraonice i da igra 'WOW'. Na početku je to bilo na sat, dva dnevno, da bi nakon nekoliko meseci igrao i po osam do deset sati dnevno, do kasno uveče. Dok je igrao 'WOW' delovao je kao da nas ne čuje i ne vidi, kao da ne postojimo. Pomislili smo da je ozbiljno oboleo. Gledala sam kako mi dete propada i kako ga gubim. Bila sam očajna."
Ona je pokušavala na razne načine da odvikne sina od igrice.
"Pokušali smo sa zabranjivanjem, oduzimanjem modema, čupanjem kablova, ali ništa nije imalo efekata. Predložili smo lečenje, ali prvo nije hteo ni da čuje. Jednom prilikom sam mu po ko zna koji put rekla da je zavisnik i da ima ozbiljan problem, te da mu je potrebna pomoć i na moje iznenađenje on je prihvatio. I dalje koristi kompjuter, ali ne igra video-igre, a upotreba mu je ograničena."
Dobar.
ReplyDelete