Danas je Robert Gejts (američki ministar odbrane u odlasku) 10.06.2011. izjavio svašta što je potreslo odredjene vojne i političke krugove. On vidi da Amerika neće još dugo moći ekonomski da izdrži (da skoro sama) finansira ovaj vojni savez i da se tom savezu ne piše baš najbolje u budućnosti...
"Realnost je da u američkom Kongresu i među američkim političarima ima sve manje strpljenja i želje za povećanjem fondova u korist država koje su, po svemu sudeći, nespremne da izdvoje neophodne resurse ili sprovedu neophodne promene kako bi bili ozbiljni i sposobni partneri u sopstvenoj odbrani", naveo je on.
Prema njegovim rečima, rat u Avganistanu, koji se vodi pod okriljem NATO, je prvoklasni primer američke frustracije nemogućnošću Evropljana da obezbede neophodne resurse".
"Uprkos prisustvu više od dva miliona uniformisanih vojnika, ne računajući vojsku SAD, NATO se mučio, ponekad i očajnički, da izdrži razmeštanje između 25 i 40 hiljada vojnika, ne samo u vidu fizičkog prisustva vojnika na terenu, nego i u pomoćnim sredstvima kao što su helikopteri, transportni avioni, obaveštajni podaci, nadzor, izviđanje i još mnogo toga", rekao je Gejts koji se 30. juna povlači sa mesta ministra odbrane gde je proveo četiri godine i gde će ga naslediti sadašnji šef CIA Leon Paneta.
"Mnogi Amerikanci smatraju da je NATO proizvod vremena koje je prošlo i čija je svrha postojanja dovedena u pitanje nestankom Sovjetskog Saveza".
"Ja vidim realnu mogućnost da će budućnost transatlanske alijanse biti maglovita i tmurna. Ovakva budućnost je moguća, ali ne i neizbežna. Dobra vest je da članice NATO, i individualno i kolektivno, imaju mogućnost da zaustave i promene ove trendove i umesto toga stvore veoma drugačiju budućnost", rekao je Gejts.
"Najmoćniji vojni savez u istoriji se nalazi tek 11 nedelja u operaciji protiv slabo naoružanog režima u retko naseljenoj zemlji, a mnogim saveznicima već počinje da nedostaje municije, što SAD dovodi u situaciju da ponovo preuzme vodeću ulogu", rekao je on.
"Da bi se izbegla veoma realna mogućnost da se postane irelevantan na vojnom planu, države članice moraju razmisliti o novim pristupima za poboljšanje svojih borbenih mogućnosti", dodao je on.
Gejts je ukazao i da je NATO centar za vazdušne operacije osmišljen tako da može da obavi više od 300 letova dnevno, ali da se danas muči da protiv Libije izvede i manje od 150 letova dnevno.
Prema njegovom mišljenju, problem sa kojim se Alijansa suočava u Libiji na političkom nivou je još veći.
"Iako je svaka članica Alijanse glasala za pokretanje misije u Libiji, manje od polovine njih učestuvje, a manje od trećine njih je pokazalo spremnost da učestvuje u ofanzivnoj misiji. Iskreno, mnogi od ovih saveznika sede po strani, ne jer ne žele da učestvuju, nego jer nisu u stanju. Jednostavno nemaju vojne mogućnosti", rekao je on.
"Realnost je da u američkom Kongresu i među američkim političarima ima sve manje strpljenja i želje za povećanjem fondova u korist država koje su, po svemu sudeći, nespremne da izdvoje neophodne resurse ili sprovedu neophodne promene kako bi bili ozbiljni i sposobni partneri u sopstvenoj odbrani", naveo je on.
Prema njegovim rečima, rat u Avganistanu, koji se vodi pod okriljem NATO, je prvoklasni primer američke frustracije nemogućnošću Evropljana da obezbede neophodne resurse".
"Uprkos prisustvu više od dva miliona uniformisanih vojnika, ne računajući vojsku SAD, NATO se mučio, ponekad i očajnički, da izdrži razmeštanje između 25 i 40 hiljada vojnika, ne samo u vidu fizičkog prisustva vojnika na terenu, nego i u pomoćnim sredstvima kao što su helikopteri, transportni avioni, obaveštajni podaci, nadzor, izviđanje i još mnogo toga", rekao je Gejts koji se 30. juna povlači sa mesta ministra odbrane gde je proveo četiri godine i gde će ga naslediti sadašnji šef CIA Leon Paneta.
"Mnogi Amerikanci smatraju da je NATO proizvod vremena koje je prošlo i čija je svrha postojanja dovedena u pitanje nestankom Sovjetskog Saveza".
"Ja vidim realnu mogućnost da će budućnost transatlanske alijanse biti maglovita i tmurna. Ovakva budućnost je moguća, ali ne i neizbežna. Dobra vest je da članice NATO, i individualno i kolektivno, imaju mogućnost da zaustave i promene ove trendove i umesto toga stvore veoma drugačiju budućnost", rekao je Gejts.
"Najmoćniji vojni savez u istoriji se nalazi tek 11 nedelja u operaciji protiv slabo naoružanog režima u retko naseljenoj zemlji, a mnogim saveznicima već počinje da nedostaje municije, što SAD dovodi u situaciju da ponovo preuzme vodeću ulogu", rekao je on.
"Da bi se izbegla veoma realna mogućnost da se postane irelevantan na vojnom planu, države članice moraju razmisliti o novim pristupima za poboljšanje svojih borbenih mogućnosti", dodao je on.
Gejts je ukazao i da je NATO centar za vazdušne operacije osmišljen tako da može da obavi više od 300 letova dnevno, ali da se danas muči da protiv Libije izvede i manje od 150 letova dnevno.
Prema njegovom mišljenju, problem sa kojim se Alijansa suočava u Libiji na političkom nivou je još veći.
"Iako je svaka članica Alijanse glasala za pokretanje misije u Libiji, manje od polovine njih učestuvje, a manje od trećine njih je pokazalo spremnost da učestvuje u ofanzivnoj misiji. Iskreno, mnogi od ovih saveznika sede po strani, ne jer ne žele da učestvuju, nego jer nisu u stanju. Jednostavno nemaju vojne mogućnosti", rekao je on.
No comments:
Post a Comment