"Koliko kasni?", "40 minuta", "samo, heh pa i dobar je" osmeh sa obe strane, "hvala" uzvraćam ja i okrećem se da sednem na obližnju klupu sa jednom daskom naslonom. Šta drugo?! Kriza udarila nema se... a vremena napretek... o ceni vremena će biti tema sigurno....
Velelepna železnička stanica Vršac, bila nekad pa se i dalje vidi ponešto starog sjaja ispod te paučine... sad par putnka, retko kad više od pet u jutarnjim satima čeka naizgled magični voz iz Rumunije.
Uglavnom tu se nadje poneki švercerčić koji tako radi još od onh 90-ih, ništa krupno al se zaradi za život, sem njih, retko kad neki običan putnik, uglavnom se tu pronadju neki avanturisti jer putovanje vozom kroz Srbiju je baš to - avantura.
Stanica mi izgleda nekako tužno, pravi simbol naše bivše države, 4 terminala za prodaju karata, jedan aktivan i to više izgleda kao da je to neki hobi, a ne državna firma.
Za potrebe putničkog saobraćaja tj. za otpravnika voza za tu stanicu dovoljna je i jedna najobičnija trafika. Prodavači karata tj. blagajnice su zaista jako neophodne pri proseku 5 karata dnevno?! Sve to može da uradi jedan jedini otpravnik vozova i eto možda još jedan/jedna da radi od 4-7 pošto u 7 prolazi taj zadnji voz (jedini samo se okrenuo u bg-u).
Višak ljudstva bi organizovao nekako da ne kupe prašinu a da ipak nešto radi, puno ih ima za ovako malo (ništa) posla.
A tolike železničke objekte ili prodavati ili iznajmiljivati, treba se prilagodjavati trenutnoj situaciji, trafika, trafika ali kad budemo imali para za više i kad bude prometa, ja bi im prvi preporučio i što da ne nek imaju duplu platu ali da imaju prometa, da se vidi da to preduzeće radi nešto, da napravimo te brze pruge, da vozovi idu 160km/h barem a ne da mile preko pančevačkog 10km/h (a to nije jedini primer nažalost)!
Putovanje ko putovanje, posle 4 kupea sam pronašao jedan u kome "radi" prozor tj. ne vraća se nazad nego se zabravi... nije sad da osipam paljbu konstano po Železnicama Srbije, vagoni u kojima "ne rade" prozori su ipak rumunski. Kad sam konačno ušao u taj kupe, bacio sam torbu koja je poslužila kao jastuk ceo put... Probudio se na ulasku u stanicu Beograd... dalje je istorija...
No comments:
Post a Comment